Prije dva-tri dana...
"Sine gdje su moje škarice?"čujem iz prizemlja"zmaja"(o.p.svekrva)kako se dreči(ona se uvijek dere ko da su svi gluhi...).
Škarice???...Škarice!!!!....gledam oko sebe i odahnem-tu su...
Evo sad i "NAJDRAŽEG" popeo se gore u sobu i gleda...gleda...Ah ugleda škarice.....
"Jesu to mamine?"
"NE"odgovaram"milim "glasom...
"Sigurno"?
"Ne,nisu"....skoro režim...
"A može ih posuditi"?
"NE DIRAJ!"...sad već grizem....
I ode "Najdraži" objasniti Zmaju da nisu kod mene...poželjela sam mu sreću...
E sad,zašto tako???
Na tu foru sam već ostala bez nove grickalice,rašpice....
Zmaj svoje stvari tako dobro sakrije od mene da ih poslije nemre naći,neke i hiti jer opće ne gleda kaj u smeće baca,a druge ko zna gdi su...
I onda kad vidi nešto moje to je baš njezino i kako je to samo dugo tražila,a mi joj sakrili...
Nije meni do škarica...ali već sam par puta kupila te male baš radi ručnih radova i da su ne znam kako skupe to ne znači da i režu.Ove sam kupila za stvarno smiješnih (famoznih) 29,99 kn ali ih nedam!!!
Razmišljala sam da odnesem bratu na posao da mi na njih ugravira moje ime da ne bi bilo zabune ali palo mi je na pamet nešto drugo...
I tako sam napravila privjesak za škarice.Sad mi nije dao vrag mira pa pošto stalno gubim igle napravila sam i jastučić i knjižicu za igle...
Pa neka sad Zmaj kaže "To je moje"....