31 prosinca 2011

2012...



















Još malo i tu je...
Nadamo se bolja...svaki put se nadamo da je tako...
A ja Vam svima od srca želim da bude bolja!!!!

Sretna Vam Nova!!!!

18 prosinca 2011

Vrijednice...

Puno se toga nakupilo...
Stalno se nekaj dela,a ja jako malo pišem...
Bum probala po nekom redu,,,

Kako sam Dodi napravila tri šilterice (opssss...treća ljubičasta još nije dobila šilt-bude...) ,tako je dijete poželjelo i rukavice,bez prstiju,duuugačke...



pa su tako nastajale u sivoj,crnoj i ljubičastoj boji,da bar uz dvije kape pašu...



No ostalo je nešto malo sive vune...a ona si je prije par dana kupila sivi kaputić...



taman za jedan šal uz sve...

Sad je dijete sretno i zadovoljno...to je bitno!

Pa smo se ponovo malo družili u našem klubu...
Imali smo radionicu!
Naša "PreCjednica", tak je od milja zovemo Goge,dopeljala nam je gospona Vladu Čehulića koji nas je učil delati Ružice...
Detaljan izvještaj i naše pokušaje pogledajte

OVDJE


A ovak su izgledali moji pokušaji iste...



Naravno moja je ova narančasta,a original Vladina je bijela...mislim da je razlika i više nego očita...
Još sam ja ovu svoju namještala da je slikam sa one strane gdje na nešto liči...a ličila je najviše na češer i to onaj na koji je neko nagazio nogom!
Dakle,pokušala jesam,vidla da "znam" i odustala....

Pa smo se svi pomalo bacili na ono što nam naj bolje ide...pletenje i heklanje!


Igor štrika šal...


Mama Ljerka dela križiče...



Hanči hekla kapu...



Radinka je napravila kapu...



Uz put uči Nadu heklati...
Jer naša Nada ima u Gorskom kotaru kućicu iz bajke,,,a na kućici bi voljela imati heklane zavjese...pa bu se naučila heklati...i kućica bu dobila zavjese!!!


Kaj nije ko ona iz Ivice i Marice!!!!

A ja,ja sam danas imala dan paranja!
Vestu kojoj je trebalo prišiti još samo jedan rukav sam kompletnu oparala!!!


Ostala je hrpa ovakvih klupka...i sad sam krenula ponovo...
Bila mi je muka jer je vuna mucasta,teško se para,a vesta je bila duga skoro do koljena...no,shvatila sam da mi se uopče ne sviđa i da će vjerojatno visiti u ormaru,a ne na meni...pa je nema više...nastat će nova,no potpuno drugačija...ak i nju ne oparam jednog dana!

Eto,svi smo vrijedni...
Na žalost zbog svih mogučih blagdana koji dolaze ove se godine više ne družimo,ali kad se opet skupimo bit će novih radova!
A ja sad idem ovu oparanu vunu ponovo pretvoriti u nešto nosivo!

Do sljedećeg posta sve Vas ljubi Vaša
Dea