Nemam vremena...
Tu sam!
U stvari stalno sam tu al niš ne pišem...samo čitam novosti kod svih Vas..Ubija me ova vrućina,a i neki bijes...u stvari ljuta sam na sebe jer me glupost može izbaciti iz takta.
Naime,jedna poznanica,ma nije ni poznanica...zajedljiva "baba" ,stalno ima neke kritike o ljudima,njihovim obiteljima...
Sad sam valjda i ja na redu,ma da ja,moja Doda!
Vidjela je negdje moje dijete i sad...Zašto je to dijete toliko koliko je,zašto ima kila koliko ima,zašto ima kosu takvu kakvu ima,zašto se ponaša tak kak se ponaša???ZAŠTO???
A pitam se ja zašto je to nju briga?
Ja nemrem zaustaviti dijete da raste pa makar naraslo i 2 metra u visinu (što ja nikako ne bi voljela),kila ima kolko ima,voljela bi da ima manje,išla sam s njom i doktoru da vidim šta i kako,no to je dijete koje voli jesti i treba malo reducirati neke stvari i sve bu OK!Bitno da nije nešto drugo.
Kosa!?!Pa kaj da ju na ćelavo šišam da bi nekome bila po volji???
Ponaša se ko i svako dijete od 12 godina...nije nepristojna-dapače,zdrilana je ko malo koje dijete što od mene ,što od strane moje mame!
I gdje je problem???
Najviše me iritira što ta "baba" sama nema svoje djece (ne znam zašto i ne zanima me),ali stalno si daje za pravo kritizirati svu djecu koju oko sebe vidi!Ne znam jel našla i jedno dijete koje bi njoj bilo po volji,a o roditeljima da i ne pričam...
Uff...još me ne prolazi ljutnja...ne smijem ni misliti što bi joj sve mogla nadjeliti...zato je i zaobilazim u širokom luku...bolje za nju i mene...
Tak!
A kad sam ljuta onda se hladim...
doslovce...samo se hitim i uživam da ne pregorim od bijesa!
Ovaj nam je bazen prošle godine bio potez i pol!Malo je muka kad završi sezona jer ga se mora pospremati,a to traje,no sastavljanje me veseli...i vodica me veseli...uživam!
No,kad sam ljuta baterije praznim i iglama.
Tako je nastala mornarska majca za mene...
I jedna majca za rođendanski poklon...
Predat ću je ovih dana...ročkas je tek sredinom sedmog mjeseca,no tad je osoba G na moru pa će je dobiti ranije što joj vjerojatno neće smetati.
Slikala je moja Doda kojoj se stalno žuri pa nije baš ulovila neke stvari kak sam ja htjela,no vidi se manje više ono kaj treba.
A ovo je "nešto" u nastajanju...
Naj bolje je kad me mama pita :"A kaj to bu?",a ja poima nemam...
Tak je to kod mene.Nekad počnem nešto i odmah imam sliku u glavi kaj radim,a nekad počnem pa kako rad napreduje tako se i slika mijenja i ispadne nešto što mi nije bilo ni na kraj pameti...Tak je i sa ovim radom...
Dosta za danas!
Idem se još malo bućnuti jer kipim!
A onda popodne u pakao posla...
Nadam se da se drugi put javim hladne glave i bolje volje...
