Prođe još jedna godina...

Skoro sam zaboravila...
11.03. bila je druga godišnjica mojeg blogo-druženja sa svima Vama!
Proletjelo vrijeme...
Samo neka potraje!

Ne mogu se ovih dana pohvalaiti nićim posebnim.
Vrijeme me ubija...evo danas sam napokon ugledala malo sunčeka pa sam živnula!
Cijeli prošli tjedan sam doslovno prespavala.
Posao-krevet...
Ne znam šta me dotuklo...nisam osoba od spavanja,ali,nešto se očito u organizmu događa-traži san!
Hmmm...
Moja mama je uvijek govorila da je tata kad got je bilo nekih problema puno spavao...izgleda da sam sad ja u toj fazi...istina je da kad spavaš,svi ti problemi te ne muče...ali tu su kad si budan.
Tako sam ja bila budna samo na poslu,tamo ne stignem razmišljati...tamo me psihički ubiju odma u jutro,pa sam u šoku dok ne dođem doma,a onda ravno u krpe...i tako danima...
E,sad je dosta!
Sad sam već ljuta!
Sad ću se boriti sa svima oko sebe i sa sobom samom,pa bumo vidli ,neko bu popustil na kraju!

Zbilja nisam baš nešto radila mada sam se trudila ono malo vremena kad sam imala otvorene oči..

I tako se danima borim sa ovim komadičkom...
Škarice su male,dakle i rad je mali,ali je i sitan...jedna nit,križiči mikroskopski...pa ne možeš dugo ni buljiti u to jer te glava boli.Polako ide,pre sporo...
A ima po kutijama i nedovršenih radova...al nema volje...
Naj rađe bi zauzela pozu pored Malog!

Nedjelja...

Dan odmora...hm...kako kome...
Pošto je prošli tjedan kod mene doma bila "bolnica" nisam skoro niš radila nego bedinala i dvorila svoje bolesnike.
Oni ozdraviše,a ja sad polako kunjam...izgleda da su mi nekaj "prodali" od svojih šmrcavica,kihalica,temperatura...
No to me ne ometa u obavljanju razno raznih poslova po kući,kao kuhanje,spremanje svega kaj se neće samo na mjesto metnuti...da ne nabrajam.
Ali!-Popodne sam se odlučila izležavati!
I tako se na mom krevetu našlo ovo...

I ovo...

I loptica je tu-naravno!Nekaj me mora po noći žuljati...
Pa onda ovo...

Naravno nemrem ja samo ležati,ruke moraju nekaj raditi...

A ispred mene ovo...

Tak je bilo od jutra...prvo skijanje,a poslije svi mogući sportovi...
Moja baka veli da smo deda i ja šašavi.Nije bitno koji sport,samo nek je sport...kad bi prenosili pikulanje nas bi dvoje i to gledali...

Kako se večer bližila morala sam završiti to što sam cijeli dan radila da bi na miru otišla do mame na kavicu.
Evo šta je ispalo...

A sad je ponovo nogomet...
Istina negdje po noći ima i koji film,što je jako praktično za nas koji se rano u jutro budimo za posao...
No kako mene davi kašalj,vjerojatno ću cijelu noć buljiti u TV.
Pa obzirom da su nam bezobrazno OPET digli pretplatu i moramo buljiti u TV bez obzira što su na njemu same gluposti,al´ platila sam pa bum i gledala!!!