Sve i svašta...

Bolesna ko pas...
To znaći-ležanje?!?
Neeee!!!
Kod mene to uvijek kontra...što bolesnija,to više radim...
Ne mogu disati,nemam mirisa,okusa,boja neka sivo zelena,tepe me zima...
Živi Jeremija...(čita li još tko Alan Ford???)





Odma na početku par sličica sa našeg sastanka ...
Igrali smo se s gumbekima.Imale smo zadatak,no kak smo preveč žlabrale i smijale se nismo ga dovršile...ponjele smo kući i idući puta treba donjeti gotov rad.

Crvena baš i nije moja boja,no Doda je ove zime kupila jaknu škotskog uzorka.
Uz jaknu treba kapa...



Kako moje dijete ima punu glavu neposlušne kose,koju uglavnom veže u rep,ni jedna kapa ne ide na glavu.Trebao bi joj neki toranj...
Pa zašto ne napraviti otvor za rep?
Razmišljam da možda još u taj otvor upeljam crvenu gumu,pa se tako rupa zatvori,a kad treba opet se rep može provuči van...moram to još proštudirati...

Volim kolače...volim jesti kolače...
Volim bakine kolače,mislim kad ih ona peče...no dobro je ispeči i kolač po njezinom receptu...



Mmmmm...pita od čokolade!
Cijela kuća miriši!!!
Jako je teško zadržati moju bandu gladuša da ne navale na vruče...
Kolač kad ga narežem ima jako kratki vijek trajanja...pitam se zašto?
Možda zato što ne pečem kolače često?
Ne...stvarno je finiiiii.
Evo i recepta ako netko želi pokušati...

Pita od čokolade

TJESTO:
21dkg maslaca
2 žutanjka
3 žlice vode
21dkg brašna
malo soli

FILA:
4 žutanjka
21 dkg šečera
15 dkg čokolade
7 dkg oraha
6 bjelanjaka snijeg

Tjesto se zamijesi i razdjeli na dva dijela.Ako se previše lijepi dodati još malo brašna tako da se da razvaljati.
Polovicu tjesta stavimo u pleh,pa gore filu,i na nju drugu polovicu tjesta.Ovo gornje tjesto obično ispikam vilicom da se ne napuhne ko balon.
Filu miksam standardno,žumanjke i šečer,dodam mljevene orahe,pa čokoladu koju rastopim u rolu...ne da mi se ribati...i na kraju dodam snijeg od bjelanjaka.
Peče se na standardnih 175 C,u stvari ovisi od rola...

Nakon toga skrijem negdje na sigurno dok se ne ohladi i posipam štaub šečerom!!!




Znadete li što je ovo?
Ja sam je zvala motalica...
Nekad davno...(nije bajka...) kad sam bila mala,moja je mama štrikala na mašini za jedan butik.Mašina je sad u mojem vlasništvu,pohranjena na tavanu...
Veći je gušt štrikati na ruke!
A motalica...uffff, mama,znaš kako sam mrzila to raditi?!?
Boljele su me ruke od motanja vune koje je bilo valjda na tone!
No sad kad tu i tamo kupim koju štrenu nalik ovom koncu, razveselim se ko malo dijete što je ta motalica još živa i uvelike mi olakša posao!
Traje par minuta i dobijem lijepo namotana klupka konca ili vune...
A konac mi treba za...


Heklam!!!
Ni sama nemrem vjerovati!!!
Nisam već jako dugo primila heklicu i započela neki "pošteni" komad nečega.
Naravno,param li ga param svako malo...
Ko zna koja bi to već plahta bila da nisam parala bar 15 puta!

I šta sam ono rekla...???
Bolesna ko pas....
Vidi li se to?

Gotovoooo...

Ljubičasta vesta...
Napokon gotova...
Mučila sam ja nju,mučila je ona mene...ali sad je tu...i ja sam zadovoljna!
Moj je problem što ja ništa što štrikam ne radim po nekim uputama,po nekom kroju...
Imam neku sliku u svojoj glavi i trudim se napraviti to što vidim ( u oblačiću),nekad mi uspije,a ponekad ispadne nešto ni slićno onome što sam htjela.
No,ovaj puta,to je to!
Slika u ludoj glavi i ova vesta-klon!



Model je naravno Doda koja ovaj puta nije bježala od fotića,no nije dugo ni stajala vani na zimi...



Veli Doda da je vesta ovako podsjeća na pticu...mašta radi svašta...

Jesam li je nosila?
Još je se nisam uspjela dočepati...ali to je Moja vesta!!!

Subota...



Bilo je...ma ,bilo je pre dobro!

Kakav bi to post bio da nema mojih ljubimaca?
Dok ja tipkam po tastaturi,njih dva...

spavaju,naravno...
Ali to ne traje dugo...Mali pas hoće krevet za sebe,egoista...Nakon nekog vremena to izgleda ovako...



on gore-stari dole (na podu...)
Čekam dan ,a sigurno neću dugo čekati,kad ću se i ja pridružiti Nereku...na podu naravno,jer Mali pas caruje...

Idemo dalje...

Tako smo krenuli u Novu...

Naravno,punih kutija vune i pune glave ideja.
Napokon sam u našem dućanu (jednom jedinom kojeg imam u blizini) pronašla nova klupka vune...

Pa sam krenula raditi šal...

I ostala razočarana...
Vunica je mekana,ne pika,ne grebe...no nit je koma!
Istina,ta nit nije ravnomjerna,ali na nekim djelovima naišla sam na metar,a negdje i više golog konca,a vunici ni traga...
Tako sam sve ostavila po strani i čekam da me ljutnja prođe i da završim šal,nadam se da neće prije proći zima nego moja ljutnja.Klupka,moram reči nisu nimalo jeftina,pa je moje razočarenje time još veče...

Tražeči nešto danas po kompu naletjela sam na sliku od prije Nove godine sa izleta u Beč gdje smo Doda i ja uživale u Božičnom sajmu...

Izlog Swarovski dućana...
Pa se pitam koliko bi dugo kod nas opstao???
Hoću reči,koliko bi trebalo da počupaju sve ove kamenčiće koji krase ulaz?

Ako sad očekujete neku putopisnu reportažu o Beču...grdno se varate...
Ima prospekata,ima informacija na netu...uostalom nije daleko,isplati se otići i vidjeti...

Kako je danas subota,mora se put grada...
A kad si već u gradu poželiš se naći sa dragim ljudima...



Vrijeme nam je proletjelo u radu,priči i smijehu...
Cure moje ovo mi je falilo zadnjih par vikenda!!!

Kući došla po mrklom mraku...jedini ko me dočekao budan,bio je...

Mali pas,naravno!
No i on je imao neku pospanu facu i jedva pogledao prema meni ko da mi veli:"I ti si došla,sad mogu dalje spavati..."

Idem i ja...spavati...