Svega pomalo...
Napokon...
Nisam lijena ,ljudi moji...samo ,ubila me boleština...U stvari ubilo me to što je Doda bila bolesna dva tjedna.Prvo je imala nešto što ju je tjeralo povračati,pa joj se podrigivalo na trula jaja,pa je bježala na zahod ak je do njega stigla i strašno ju je bolio želudac.Izmišljala je poze u kojim bi joj se bol malo smirila pa je drijemala na mahove...Užas,nisam spavala cijeli tjedan...Naručili smo se i kod gastroenterologa,čak tam negdje krajem trečeg mjeseca,ak ne zaboravim...
I taman u ponedjeljak krene ona u školu ja na posao...kad zove iz škole da odma dođem po nju jer ima strašnu temperaturu...Imam šta vidjeti 39,6 i ne pada ni nakon Lupoceta 500 ni nakon namakanja u ledenoj vodi.
Tako smo završili po ne znam koji put kod Tete Dokice.Shvatili smo da je u pitanju streptokok...i oni bolovi u želucu i sve ostalo bilo je od tog vraga...
Onda smo tri dana hodočastili na konjske inekcije penicilina,(tek nakon treče doze je temperatura pala na 38) pa smo nakon toga dobili penicilin u tabletama za još 5 dana,naravno isto konjsku dozu.
E sutra ona kreče u školu,a ja na posao,pa da vidimo do kad čemo tako...
A sad da Vam dokažem da nisam lijena,usprkos ne spavanju,nešto sam i radila.
Prvo sam dovršila ANU...
Ma nije meni teško vesti,ali šivanje je čekalo.Pošto sam shvatila da neće nitko drugi to napraviti,a po meni bi Ana mogla i prvi rođendan proslaviti (skoro je već "mjesecdan"),primila sam se posla.
Kad mi se oči nisu sklapale i glava padala na prsa,a to je bilo rijetko,radila sam i stolnjak...
On je veličine tepiha,imam kaj delati da ga završim...
Slika je loša ali moj je fotić bio na izdisaju sa baterijama (zašto su te baterije uvijek prazne???),al vidi se neki napredak!
I naravno ,vrag ne spava...primila sam i igle u ruke.
Tak mi je krasna ova smeđa vuna,malo je šatirana al jedva primjetno,a strašno me podsječa na čokoladu!
Imala sam doma i tri klupka ove mucaste (skupe ko zlato ) pa malo umetnem tu i tamo,šparam.
Šta je to?Hm...imam dvije varijante u ludoj glavi pa ću vidjeti...Kroz dan-dva znat ću pa javim..
Ja sam mislila da si ti Anu zavrsila u proslom postu... meni je izgledala sasvim zavrseno. :-)
OdgovoriIzbrišiTek kad sam povecala sliku stolnjaka skuzila sam da je vez u pitanju. Na prvi pogled mi se ucinilo kao da si napravila firos i da sad opheklavas stolnjak. Izvesti stolnjak je cini mi se ogroman posao. Ipak, lijepo je na kraju uzivati u svojih ruku djelu.
meni sve dopada. ovo zadnje ti je fenomenalna ideja. ako sam dobro shvatila da si ono šareno stavila okolo. levant
OdgovoriIzbrišimalo sam ti gledala arhivu. pa ti si svestrana. i pleteš i heklaš i šivaš. i oba psa sam vidjela. pozdrav od malog crnog njima. tak! levant
OdgovoriIzbrišicronitty-da,stolnjak vezem i mogu ti reči da mi ide, nije monotono kako sm mislila da će biti..Namjeravam ga i opheklati...
OdgovoriIzbrišilevant-ja sam ti mamina kćer i treba mi još puno da dostignem sve njezine vještine...Ova čupava vuna je prošarana po pletivu,ali namjeravam rad kad ga završim okolo naokolo sa istom tom vunom opštrikati.Ta slika za par dana,još se dvoumim između dve ideje...
I ja mislila da je ono sve od Ana što si prije objavila ali ... dobro da sam se prevarila!
OdgovoriIzbrišiMa, tebi to ide!
Ali, nemoj zamjeriti - zašto, oooo zašto ova mucasta?????????
Meni je ono za Anu divno! A ovo jedva čekam da vidim kako će ispasti!
OdgovoriIzbrišisandra-ne zamjeram,samo ispunjavam želje moje kčeri...,no nije tak loše,vidjet ćeš-još malo pa gotovo!
OdgovoriIzbrišiBit će lijepo kad bude gotovo. Sviđa mi se ova čokoladna boja. I Ana je slatka...
OdgovoriIzbrišibolest je valjda već pod kontrolom.
OdgovoriIzbrišiSviđa mi se ono zeleno sa šratiranom čupavom vunom.Što je to?
jesi ozdravila? ako nisi ondak se liječi i brzo ozdravi. levant.
OdgovoriIzbrišiDrago mi je da ste konačno ozdravile... to se i po radovima vidi!
OdgovoriIzbriši5 za Anu a cokolada vuna je stvarno skoro kao Milka :)
OdgovoriIzbrišiVidim da svako radi krizice na veliko. Mozda cu i ja nesto probati.Samo kad bi imala vise strplenja za to.
OdgovoriIzbriši