Torbica i ponovo rupe...

Majca od rupa je bila iznenađenje koje je uspjelo!
Koje je to bilo oduševljenje!Mobitel sam doslovce držala na stolu na poslu jer su svi oko mene čuli "krikove" s druge strane...babe su me samo zbunjeno gledale ne shvačajući kako se netko toliko može veseliti nekoj tamo majci...No to nije obična majca,neg majca od rupa,prva koju sam napravila u životu,koja je meni bila veliko veselje,a još mi je veće veselje bilo to što se i onom kom je namjenjena toliko svidjela!To je bila najveća nagrada meni za moj rad i trud.
No ,rekla sam da je i torba na putu...i evo je!

Pa malo iz bliza...

Pa malo da se vidi kako ide uz majcu od rupa...

Pasat će...Ručke su od "pletene špage" koja se koristi za vezanje dekora na zavjesama (nije mi niš drugo palo na pamet) ,podstavljena je i ima ciferšlus.Mala,tek toliko da stane novčanik i mobitel...i spremna za more!
A koje su sad to rupe iza nje?
E to je moja muka...
Majcu je vidjela jedna ženskica i odma zajahala na mobitel i hoće istu ali baš istu takvu i nije ju briga kolko to košta ,samo nek ju ima ,nije bitno ni kad bu gotova...
Ajme meni...
Iskreno nisam znala kaj da velim.Prvo i osnovno ne volim raditi ništa dva puta,to mi je strašno dosadno.Nekako kad nešto novo započnem to mi je interesantno i jedva čekam da završim da vidim kak je ispalo.Ovo već znam kak zgleda,kak stoji pa mi se ne radi...
Drugo,kaj ak ju opere u veš mašini pa ju scentrifugira ili se ne daj Bože sve rastegne ili pusti boju?Ko bu kriv?JA!
Treće,kak to naplatit?Ne radi mi se badava (mada mi nije sila za lovu-dapače...)a opet ak naplatim ,a nekaj se dogodi s tom majcom-ne mojom krivicom...
Joj tak mi je to koma.!!!
No majcu od rupa OPET radim.I stalno mislim...
Pa valjda bu sve dobro...

Rupice...

Radim...
Radim ko crv u kamenu...
Umorna sam ko pas,ma šta ko pas,od čega je on umoran?Spava,jede,spava,reži,opet spava,malo prošvrlja dvorištem,pa opet spava,po noći spava...Što ti je pasji život!
Ja radim,ne spavam,radim na poslu,radim po kući,radim po dvorištu i taman kad si mislim sad ću odmoriti...ugledam toranj nasred sobe...VEŠ i to nespeglani...a samo malo dalje smješe mi se igle,konci...KREVET!
Padam s nogu,spavam hodajući...težak mi je ovaj tjedan...
No,nekako sam uspjela završiti one svoje rupice.

I od rupica nastala majca.Plavo-bijela,ak se dobro ne vidi ,jer plava je tamna pa zgleda ko crna.

I ima gumbića,puno gumbića da se ne bi događalo da trbuščić izviri ak su gumbići predaleko jedan od drugoga...događalo se to već nekoliko puta pa sam sad bila pametnija...I gumbeki su tamno plavi (ak se ne kuži) ,imaju neki sitan uzorak pri vrhu,to pak nikak nemrem uslikati jer se cakle pa se ne vidi...
Pa ostalo malo bijele,malo plave...

Mislim si ne bu zgoreg ak napravim i neku torbicu uz tu majcu...
To je torbica u začetku,kad bu gotova-ne zna se...
Da,ak slučajno u gradu vidite da komad od žene hoda u majci od rupica-nisam ja!
Ode majca kao poklon!
I torbica bu kad ju završim išla za majcom...istom komadu...
A o reakcijama iste javim kad ju dobije,možda se i poslika pa dobijete u paketu majcu od rupa na modelu.
Pošto mi se okice sklapaju i svako drugo slovo krivo lupim,idem u krpe.
Možda bu mi idući tjedan kreativniji i manje naporan...

Buš-nebuš...

I tako on došao...i napravio pomutnju.Cijeli tjedan nisam znala kad vozim Dodu u školu,ni kad idem po nju jer je naš dragi ravnatelj svaki dan imao neke specijalne prohtjeve...Na kraju sam sjedila pred školom u autu i štrikala...pa nije ni loše,mir,tišina,igle...
U subotu sam poludila kružeći raznim selima ne bi li izbjegla trasu do aerodroma jer se ni to nije znalo kad bu prohodno,a kad ne bu...Tak smo u grad došle skoro dva sata prije treninga,pa smo čekale...pa je počeo trening,pa sam ja iopet imala dva sata lufta-kolko to traje-pa sam se ugodno smjestila u auto i štrikala...i došo mi policjot i kuca!Da kaj ja radim?!?Pazi njega,sjedim u svom autu,štrikam,parking sam platila i gdi je problem?A i ovaj Buš-nebuš je već i tak otišel...no ja njemu i opet sumnjiva,sad jel zbog igle u rukama il ko zna zbog čega...al odustao mudar čovjek (možda baš zbog igla...) i otišao...
A otišao i ON...

Inače,mog se malog baš i nije dojmio...

Ovako je utjecao govor ispred Markove crkve na Malog...
Čak je i hrkao,znači,možemo biti MIRNI,i na njega je umirujuće djelovao...
No šta sam ja to štrikala,pitate se?!

Cijelu noć sam sanjala nešto rupičasto,a ne znam raditi rupice...Pa sam kod naše Patuljice pronašla mustru koju sam skužila (skoro od prve) i radim...
Bit će nekaj od mene!

A to su Nero i Mali.Ulove gužvu čim ja dignem rit da se uvale na moju stranu kreveta.Vidi se i ko je gazda...Mali bi na jastuk,al se ne usudi...
Otraga se vide moji jastučići iz nekog posta na početku,pa pokoja igla,malo konca...nemre se fulat koja je moja strana kreveta!

Nešto staro,nešto novo...

I sad bi trebalo,nešto crveno...kaj ne?
Ma ne,ne udajem se...
Kad malo bolje razmislim,da mogu vratit vrijeme...pitanje je da li bi se udavala...
No to je tema za malo veči post-drugi put...

Dakle,prošlu subotu mi je u ruke došlo nešto staro.

Već se po koricama vidi da je štampano prije puno godina i da je prošlo kroz mnogo ruku...

A sada će nekima biti puno jasnije zašto sam bila jako,jako sretna kad sam vidjela šta imam u rukama...

Evo Vam i djelića unutrašnjosti...
Ima unutra jako zgodnih stvari.Dosta slova,hrpa mustra,bordura,šeme životinja,monograma i mustri za štikanje...Oduševile su me zadnjih nekoliko stranica gdje se nalazi masni papir sa monogramima koji se preslikavaju peglom.Još su ko novi i vjerujem da bi se mogli prenjeti na platno,no nekak mi je žao to pokušati...
Na samom kraju su korisne upute za vezenje,necanje,karta konaca sa podrobnim opisom debljine,boje...
Gdje bi mi bio kraj da znam švabski pa da i pročitam kaj piše...

Mama i ja smo sve pregledale ne bi li našle negdje neku godinu.Nema,no zahvaljujuči internetu,pronašle smo u jednom antikvarijatu (mislim u Oslu...) da je iz 1904!
I po žigu koji se djelomično vidi na koricama pronašle smo da je i knjižnica bila tih godina otvorena...
Moram još malo pročaćkati pa možda još kaj otkrijem...

A sad malo novo...

Gotov je ruksak od ostataka konca.
Zgodan je,malen,taman za par sitnica.
Poznajući Dodu,morala sam ga podstaviti jer će inače kroz sve rupice nešto viriti.

A tu su i gumbići,mišeki koje sam našla u ladici...
A zahvalno dijete ga je odmah uprtilo na leđa i otišlo u teretanu!

Nek se vidi da mama nešto radi,mora se hvaliti...

Inače,danas sam vidjela u mom dučanu da su došli novi konci za štrikanje.Sad ću cijelu noć smišljati šta bi radila ,u kojoj boji ,kome?!?

I za kraj ponovo nešto staro ...

To moj Nero spava.Još malo i slavi 15. rođendan.Malo slabije vidi,čuje samo ono kaj mu paše...pravi penzić!Ali dlaka mu je i dalje pahuljasto mekana i velika je maza...