Magrit je svemu kriva...

Da,točno,Magrit je svemu kriva...

Neki dan čitam post na njenom blogu i ugledam mašinu za štrikanje...
Pa sve si mislim,moja je u koferu,pohranjena godinama na tavanu...
A gdje da je metnem?
I sve bi-ne bi...pa mjerkam sobu,a sama sam doma,a stol na kojem treba stajati je na tavanu i težak je...,a ruka me boli..
No Bikonja u meni se ne predaje...nosim,cukam,teglim,na glavce idemo i stol i ja niz stepenice...
Pa kofer,pa kutije sa priborom...
Kad je Najdraži došao doma,bolje da ne pričam koju je facu imao...
Ništa nije rekao,nije imalo ni smisla.
Odmah na početku sam mislila da će sve završiti u smeću...
Naime,ta mašina ima podosta godina...točnije nekih 38,ako me sječanje dobro služi.Srećom,moja mama kad je kupovala,kupovala je kvalitetno (čitaj SKUPO!) pa je mašina od rosfraja i vrijeme joj nije naškodilo.Ipak neki su djelovi od plastike...i tu je vrijeme učinilo svoje...

Šta je ovo??? E pa to je OVO samo se raspalo!!! I tako ja cijelu noć po netu tražim servise,rezervne dijelove-ŠIPAK-nema... Pa sam uzela sve te djelove,slagala,lijepila,mučila sam se nekoliko sat... Rezultat? Mašina je tu!Popravljena i radi!!! Ovo je prvo pletivo nakon ne znam koliko godina!!!

Šta će biti dalje,ne zna se...

Sa zadnjih druženja baš i nemam slika...istina da baš i ne radim jer me ruka opako rastura,moram i na fizikalne terapije,mada mislim da to uopće ne pomaže i da samo gubim vrijeme.
Ipak tu je Huanina šticla...

I lutka koju je napravila...

A ovo je moja šticla,Doda ih s veseljem nosi...


Bilo je tu i novih kazališnih lutaka koje je Huana napravila,ali ja ih na žalost nisam poslikala...Nadam se da će osvanuti na njenom blogu.

Dakle,mojih novih radova nema,ali imam novog pomočnika...
Čuva ovo klupko već nekoliko tjedana...pa šta reči???

Kratki post...

Prvo i osnovno,moram zahvalaiti na poklonu koji sam dobila iz Italije!!!

Nije bilo očekivan,dapače uopće nisam znala da ću ga dobiti,pa je moje veselje bilo još veće!

Grazie mille Laura!!!

Zdravstveni bilten...

Ovo je moje desno rame...
Nakon svih mogućih nadri liječnika koji su samo gledali slike i vikali bo,danas sam otišla u privatnu polikliniku,saznala šta mi je i onda je slijedilo ubadanje.
Dakle,ubrizgavali su mi koliko sam shvatila tekuću plastiku u zglob...To inače strašno boli,no kako ja imam dobre veze,radili su mi pod nekom vrstom narkoze...poslije mi se pleo jezik i soba mi je malo izmicala ispod nogu.
A sad,sad boli ko vrag!
I sutra bu bolilo!
I onda u četvrtak ponovo na ubadanje!
Pa nek neko veli da mi niš nije!!!

Tako...sad ste valjda shvatili da nisam baš puno mogla raditi...

Pošto sam ostala dužna izveštaj od prošle subote i igranja s fimom...slijedi slajdić!




Ove subote mama Ljerka je donjela pečene i polakirane leptiriće...pa je Huana od njih napravila naušnice...

Svakome je poklonila jedne...Moja Doda ih je odma nataknula na uha !
Dobile su i posebnu kutijicu doma da se slućajno ne oštete.

Ova subota se jedva čekala...Gordana nam je obečala da će nas učiti raditi njene poznate šticle!

Trebalo je nabaviti sav potreban materijal,što kod nas i nije tako jednostavno.
Dućan sa perlicama više ne radi nego radi,vuna koju trebaš ima samo u jednom dućanu,ali nam zato volje ne manjka!
Nabavile smo sve i avantura je mogla početi!





Bilo je tu svega,uglavnom smijeha...
Gordana je bila jako dobar učitelj i mislim da smo na kraju svi pohvatali šticle za glavu i za rep!
Hvala Gordana!
Ja sam ovaj puta donjela jednu kapu koja je nastala od viška vune od Dodine kape s rupom...
Pošto je malena,bit će taman za Radinkinu malu unučicu!


A sad...TA-da-da-dam!!!!
Gordana,pogledaj!!!


Ooooo,kako sam ponosna!!!
A kako me tek prsti peku i bole!!!
Jel to stvarno treba tak krvnički zatezati???
Boli me sve...sigurno bi mi i doktor preporučio da to radim...bolje da ne zna!
Ali ljudi moji ovo je stvarno zarazno!!!!

Zaboravih...
Kako svi ne znaju šta su šticle,evo kratko pojašnjenje.

ŠTICLE

Šticle su rukom štrikani ukrasi za ruke.Štrikaju se odmah sa bijelim sitnim perlicama.Izrađuju se u bordo crvenoj boji (ženske) ili crne (muške).Izrađuju se u paru.
One su u stvari dio narodne nošnje.

I za kraj...
Poslije dobrog ručka,treba i prileć...pa možda i dremnuti...no to ne možeš kad imaš Njega!!!


Malog Pasa!
Pa ti spavaj ak možeš!!!

Guram...

Boli me rame...
U stvari,boli me desna ruka od ramena do lakta...
Pa me slikalo...pa niš ne veli...
Pa mi dalo uputnicu za ortopeda...i opet niš ne znam...
To je zdravstveno stanje...
Rekla bi ja Bolesno...a opet...

Dosta jadikovki!

Koliko got mi se zamjerila vuna koja mi je u prvi mah izgledala lijepo,završila sam šal.Ostalo je i za kapicu...


Kopajuči po stvarima,nešto sam tražila što naravno nisam našla...naletila sam na tri klupka vune koje se nikako ne mogu riješiti...
Od te vune je napravljena Dodina vesta...Pa je od te vune napravljen i šal koji je moja mama nosila u Rim...
I evo sad nastaje i jedna kapa...

Shvatila sam da znam radit kape i sad me nitko ne može zaustaviti!
No te će vune još ostati!!!
Već sam luda u smišljanju kako da je se riješim...
Naj bolje da je zapalim!
Polako ali sigurno napreduje i moj heklani rad...


Pa da ne ostanem dužna, izvještaj od subote...




Na žalost ja svoj rad nisam završila za prošlo druženje jer sam stvarno bila bolesna.Nosim ga ovu subotu...slika drugi puta...
Ove subote se igramo sa Fimom!
Baš me zanima kak bu to izgledalo.Meni to pipkavo i nisam baš spretna sa tim masama i smjesama.Bar će se drugi imati čemu smijati!

I tako ja bolesna i dalje,a u krevetu se odmara ( od moje bolesti...) Najdraži i...



Mali pas,naravno...