14 travnja 2010

Odlazak...


Znadeš li da si se trebao zvati Bubi?...
Ipak si postao Nero...
Prvi si dan bio uplašen i samo si se skrivao...



Prvo smo bili samo ti i ja...


Pa je stigao i gazda...


Tu je bio i Nino koji te je obožavao...


Ubrzo je došla i Doda,naša se mala obitelj širila...




Šta je sve ona radila od tebe...tako si strpljivo podnosio čupanje,čak i ugrize njena dva zubića,držanje za uho dok je kraj tebe radila prve korake...

Ljeto i more su nam bili naj draži...



No i zime smo voljeli,vuči sanjke po snijegu na Srednjoškolskom igralištu...



Obožavao si spavati u ludim pozama i na čudnim mjestima...





Nino je odraso,Doda je narasla...a ti si ostario...
Nisam željela vjerovati u to da imaš 16 godina...

Da sve više spavaš...i da nam je svaki dan zajedno poklonjen...



I naša zadnja slika...



Koliko si nam samo veselja i ljubavi pružio...

i otišao...

Vjerujem da sad trčiš "gore" nekom zelenom livadom...

i vjerujem da ću te tamo jednog dana naći...

Zbogom draga moja capice...

Broj komentara: 15:

  1. Danas sam već bila na jednom sprovodu...Sačuvaj u sjećanju lijepe trenutke...

    OdgovoriIzbriši
  2. Žao mi je draga. Imam i ja jednog velikog čupavca koji mi je duboko pod kožom. Nisam mogla nikad ni pomislita da ću ga toliko zavoliti.

    OdgovoriIzbriši
  3. :( Zao mi je :(
    Imas predivne slike od njega i Dodu!

    OdgovoriIzbriši
  4. kako je to tužno i bolno kad nas ostave, ta divna draga bića:(((
    ja i nakon 47 dana od gubitka svakodnevno plačem

    OdgovoriIzbriši
  5. To je tako tužno, zavolimo ih više nego smo i pomišljali da je moguće, a onda odu. Ali kasnije kad prođe prva tuga, kad se osvrnemo unatrag vidimo koliko je veselja i radosti, odanosti i ljubavi bilo u našim životima zahvaljujući tim malim bićima.

    OdgovoriIzbriši
  6. Žao mi je, to je jako tužno. Svrati kod mene, nadam se da ćete nagrada malo oraspoložiti.

    OdgovoriIzbriši
  7. Jako mi je zao, Dea!
    To je nesto sto je neizbezno, a nikada se ne mozemo pomiriti i prihvatiti gubitak nekog dragog voljenog bica.

    OdgovoriIzbriši
  8. Nero je doista bio dio obitelji!
    Volim pse i zato mi je doista žao zbog gubitka!

    OdgovoriIzbriši
  9. Baš mi je žao, slično nam je bilo s našim Vučkom (maskota OI Sarajevo,), kad je otišao zbog bolesti, dugo nismo nikoga htjeli, a sad smo ludi za Leom, i stoga te razumijem, iskreno mi je žao. Loredana

    OdgovoriIzbriši
  10. Ovo si tako lijepo napisala. Prelijep, a u isto vrijeme tako tužan post. Jako se vežemo uz naše male prijatelje, ali oni nam ostave jedan poseban trag u srcu. Pozdrav!

    OdgovoriIzbriši
  11. Vidim da je kuca imala srecan zivot pum ljubavi.
    Jako mi je zao zbog gubitka!

    OdgovoriIzbriši
  12. iako sa zakasnjenjem, mnogo mi je zao:( Ko nema kucnog ljubimca ne moze bas da razumije koliko se covjek veze i koliko je ljubimac u stvari clan porodice.Neka te tjesi pomisao da je proveo zivot mazen, pazen i voljen

    OdgovoriIzbriši
  13. :-( bas mi je zao ...

    OdgovoriIzbriši