Ročkas,,,dekica,,,i neka tuga....
I tako se družimo već 5 godina.....
Vrijeme leti....
A ovo sam radila zadnjih dana...istina gotova je već skoro cijeli tjedan,no nikako da je poslikam,zalijepim ovdje...
(klik na sliku da se vidi cijela....)
Hmmm...nije kvrgava i grbava dekica...nego moj krevet...
Pa se ja pitam zašto se u jutro budim pokočena i umorna????!!!!!
Valjda je vrijeme da madrac promijenim....
Inače,dekica je trebala biti dekica,za malu curicu,,,no kak ja baš nemam pojam koliko su mala djeca u stvari mala,(moja nije nikad bila mala...) tak sam stalno nekaj dodavala što u širinu...a u dužinu sam išla dok je bilo klupka oko mene....
Tak bu dijete imalo dekicu do neke pete godine,,,,ak se prije ne raspadne!
No ja zadovoljna....
Sutra je predajem sretnoj baki da pokrije unučicu.
A tuga...
Ma kaj ja znam jel to tuga ili kaj već drugo....
Neki dan nisam imala kaj pametno raditi (a veša za peglat brdo,a prozori ne propuštaju danje svijetlo više,a dvorište u komi ) ,dakle stvarno nisam imala kaj,pa sam malo lutala po blogovima....
Pa sam naišla na neke drage ljude koji nisu više sa nama,pa sam naišla na blogove čiji su vlasnici odustali od druženja...pa sam naišla na neke nekad drage ljude koji su prestali biti dragi ljudi i prekinuli komunikaciju...zbog čega?Zbog gluposti....
Pa sam shvatila da mi fale one prve godine bloganja kad smo imali hrpu komentara ispod svojih radova,svakom sam se veselila ko malo dijete!
Pa mi fali...
Fali mi puno toga sa početka...
I sama sam zanemarila blog,,,javim se tu i tamo da mi blog baš ne umre...
pa si mislim...možda je bolje da umre???
