Ročkas,,,dekica,,,i neka tuga....
I tako se družimo već 5 godina.....
Vrijeme leti....
A ovo sam radila zadnjih dana...istina gotova je već skoro cijeli tjedan,no nikako da je poslikam,zalijepim ovdje...
(klik na sliku da se vidi cijela....)
Hmmm...nije kvrgava i grbava dekica...nego moj krevet...
Pa se ja pitam zašto se u jutro budim pokočena i umorna????!!!!!
Valjda je vrijeme da madrac promijenim....
Inače,dekica je trebala biti dekica,za malu curicu,,,no kak ja baš nemam pojam koliko su mala djeca u stvari mala,(moja nije nikad bila mala...) tak sam stalno nekaj dodavala što u širinu...a u dužinu sam išla dok je bilo klupka oko mene....
Tak bu dijete imalo dekicu do neke pete godine,,,,ak se prije ne raspadne!
No ja zadovoljna....
Sutra je predajem sretnoj baki da pokrije unučicu.
A tuga...
Ma kaj ja znam jel to tuga ili kaj već drugo....
Neki dan nisam imala kaj pametno raditi (a veša za peglat brdo,a prozori ne propuštaju danje svijetlo više,a dvorište u komi ) ,dakle stvarno nisam imala kaj,pa sam malo lutala po blogovima....
Pa sam naišla na neke drage ljude koji nisu više sa nama,pa sam naišla na blogove čiji su vlasnici odustali od druženja...pa sam naišla na neke nekad drage ljude koji su prestali biti dragi ljudi i prekinuli komunikaciju...zbog čega?Zbog gluposti....
Pa sam shvatila da mi fale one prve godine bloganja kad smo imali hrpu komentara ispod svojih radova,svakom sam se veselila ko malo dijete!
Pa mi fali...
Fali mi puno toga sa početka...
I sama sam zanemarila blog,,,javim se tu i tamo da mi blog baš ne umre...
pa si mislim...možda je bolje da umre???
Zima prošla, kao i zimski san:)! Dakle, sad navali i nemoj da ti blog umre...
OdgovoriIzbrišiA ćebence ti je mnogo slatko!
Učila sam te u životu ne gubi nadu.Kaj se blogova tiče ostaju samo uporni.Je da se cijene komentari,posjete i da ih je povremeno malo ,ali je malo i tvojih postova.Kaj bi umro blog,glupost samo ti postaj i buš vidla da te budu gledali.Dekica je super i sudeći po bebi mislim da bu prekratka za leto dan.
OdgovoriIzbrišiPa baš sam gledala dekicu na FB-u ičini mi seda je prilično velika.Al važno da nije premala,a veliku se lako presavine da stane u kolica ili krevetić.
OdgovoriIzbrišiPostaj,postaj,ne tuguj!!!
Neki od nas uredno pogledaju, vide da ništ novo ne piše pa se nema kaj za komentirati... Ali, gle: bitno je što ti želiš. Ako ti fale ona vremena, aktiviraj se! U suprotnome... znaš i sama. Dekica je prekrasna. I bolje je da je velika nego da je dijete preraste za mjesec dana. Pozdrav¨! Goga
OdgovoriIzbrišiMa daj, kakva tuga, vidi kakvo je vreme napolju. Zaboravi peglanje i prozore nego napolje da ti sunce aktivira hormone sreće :)
OdgovoriIzbrišiDekica je prelepa! jako mi se sviđa ali pretpostavljam da si je dugo radila?
slično mislim....da li da ugasim blog? nije to više kao prije....nekad sam se tako veselila, čekala svaki komentar. neki su otišli, neki umrli, neki posvađani. imam negdje sejvane gotovo sve postove. ali, ono najbolje su komentari. nekad ih pročitam sa sjetom....jel to proljetna depresija??
OdgovoriIzbrišiI ja sam depresivna , tako da te razumijem, dekica je divna!
OdgovoriIzbrišiSuper je dekica, nemoj odustati...
OdgovoriIzbrišieto ti moje pesice na blogu. šalje pusu luni:)
OdgovoriIzbrišiJa sam nova u ovoj našoj blogosferi, tek koji tjedan. I baš sam se nadala kako ću steći nove prijatelje a kad ono - pričate o depresiji i gašenju blogova?! Priznajem, nakon prvog posta sam i ja mislila kako sam pogriješila i zamalo sve ugasila, nitko nije niti znao za moj blog (jer nisam nikome ni rekla-dok malo ne krenem s postovima...).Ne očekujem da će biti navala preko noći...malo pomalo, dok se pročuje...a u međuvremenu posjećujem ostale blogove i (pišem postove ohrabrenja?)uživam u radovima koje su stvorile vrijedne ruke :)) BTW, dekica je predivna... i ne odustaj od bloga!!!!
OdgovoriIzbriši