Sve i svašta...

Bolesna ko pas...
To znaći-ležanje?!?
Neeee!!!
Kod mene to uvijek kontra...što bolesnija,to više radim...
Ne mogu disati,nemam mirisa,okusa,boja neka sivo zelena,tepe me zima...
Živi Jeremija...(čita li još tko Alan Ford???)





Odma na početku par sličica sa našeg sastanka ...
Igrali smo se s gumbekima.Imale smo zadatak,no kak smo preveč žlabrale i smijale se nismo ga dovršile...ponjele smo kući i idući puta treba donjeti gotov rad.

Crvena baš i nije moja boja,no Doda je ove zime kupila jaknu škotskog uzorka.
Uz jaknu treba kapa...



Kako moje dijete ima punu glavu neposlušne kose,koju uglavnom veže u rep,ni jedna kapa ne ide na glavu.Trebao bi joj neki toranj...
Pa zašto ne napraviti otvor za rep?
Razmišljam da možda još u taj otvor upeljam crvenu gumu,pa se tako rupa zatvori,a kad treba opet se rep može provuči van...moram to još proštudirati...

Volim kolače...volim jesti kolače...
Volim bakine kolače,mislim kad ih ona peče...no dobro je ispeči i kolač po njezinom receptu...



Mmmmm...pita od čokolade!
Cijela kuća miriši!!!
Jako je teško zadržati moju bandu gladuša da ne navale na vruče...
Kolač kad ga narežem ima jako kratki vijek trajanja...pitam se zašto?
Možda zato što ne pečem kolače često?
Ne...stvarno je finiiiii.
Evo i recepta ako netko želi pokušati...

Pita od čokolade

TJESTO:
21dkg maslaca
2 žutanjka
3 žlice vode
21dkg brašna
malo soli

FILA:
4 žutanjka
21 dkg šečera
15 dkg čokolade
7 dkg oraha
6 bjelanjaka snijeg

Tjesto se zamijesi i razdjeli na dva dijela.Ako se previše lijepi dodati još malo brašna tako da se da razvaljati.
Polovicu tjesta stavimo u pleh,pa gore filu,i na nju drugu polovicu tjesta.Ovo gornje tjesto obično ispikam vilicom da se ne napuhne ko balon.
Filu miksam standardno,žumanjke i šečer,dodam mljevene orahe,pa čokoladu koju rastopim u rolu...ne da mi se ribati...i na kraju dodam snijeg od bjelanjaka.
Peče se na standardnih 175 C,u stvari ovisi od rola...

Nakon toga skrijem negdje na sigurno dok se ne ohladi i posipam štaub šečerom!!!




Znadete li što je ovo?
Ja sam je zvala motalica...
Nekad davno...(nije bajka...) kad sam bila mala,moja je mama štrikala na mašini za jedan butik.Mašina je sad u mojem vlasništvu,pohranjena na tavanu...
Veći je gušt štrikati na ruke!
A motalica...uffff, mama,znaš kako sam mrzila to raditi?!?
Boljele su me ruke od motanja vune koje je bilo valjda na tone!
No sad kad tu i tamo kupim koju štrenu nalik ovom koncu, razveselim se ko malo dijete što je ta motalica još živa i uvelike mi olakša posao!
Traje par minuta i dobijem lijepo namotana klupka konca ili vune...
A konac mi treba za...


Heklam!!!
Ni sama nemrem vjerovati!!!
Nisam već jako dugo primila heklicu i započela neki "pošteni" komad nečega.
Naravno,param li ga param svako malo...
Ko zna koja bi to već plahta bila da nisam parala bar 15 puta!

I šta sam ono rekla...???
Bolesna ko pas....
Vidi li se to?

Gotovoooo...

Ljubičasta vesta...
Napokon gotova...
Mučila sam ja nju,mučila je ona mene...ali sad je tu...i ja sam zadovoljna!
Moj je problem što ja ništa što štrikam ne radim po nekim uputama,po nekom kroju...
Imam neku sliku u svojoj glavi i trudim se napraviti to što vidim ( u oblačiću),nekad mi uspije,a ponekad ispadne nešto ni slićno onome što sam htjela.
No,ovaj puta,to je to!
Slika u ludoj glavi i ova vesta-klon!



Model je naravno Doda koja ovaj puta nije bježala od fotića,no nije dugo ni stajala vani na zimi...



Veli Doda da je vesta ovako podsjeća na pticu...mašta radi svašta...

Jesam li je nosila?
Još je se nisam uspjela dočepati...ali to je Moja vesta!!!

Subota...



Bilo je...ma ,bilo je pre dobro!

Kakav bi to post bio da nema mojih ljubimaca?
Dok ja tipkam po tastaturi,njih dva...

spavaju,naravno...
Ali to ne traje dugo...Mali pas hoće krevet za sebe,egoista...Nakon nekog vremena to izgleda ovako...



on gore-stari dole (na podu...)
Čekam dan ,a sigurno neću dugo čekati,kad ću se i ja pridružiti Nereku...na podu naravno,jer Mali pas caruje...

Idemo dalje...

Tako smo krenuli u Novu...

Naravno,punih kutija vune i pune glave ideja.
Napokon sam u našem dućanu (jednom jedinom kojeg imam u blizini) pronašla nova klupka vune...

Pa sam krenula raditi šal...

I ostala razočarana...
Vunica je mekana,ne pika,ne grebe...no nit je koma!
Istina,ta nit nije ravnomjerna,ali na nekim djelovima naišla sam na metar,a negdje i više golog konca,a vunici ni traga...
Tako sam sve ostavila po strani i čekam da me ljutnja prođe i da završim šal,nadam se da neće prije proći zima nego moja ljutnja.Klupka,moram reči nisu nimalo jeftina,pa je moje razočarenje time još veče...

Tražeči nešto danas po kompu naletjela sam na sliku od prije Nove godine sa izleta u Beč gdje smo Doda i ja uživale u Božičnom sajmu...

Izlog Swarovski dućana...
Pa se pitam koliko bi dugo kod nas opstao???
Hoću reči,koliko bi trebalo da počupaju sve ove kamenčiće koji krase ulaz?

Ako sad očekujete neku putopisnu reportažu o Beču...grdno se varate...
Ima prospekata,ima informacija na netu...uostalom nije daleko,isplati se otići i vidjeti...

Kako je danas subota,mora se put grada...
A kad si već u gradu poželiš se naći sa dragim ljudima...



Vrijeme nam je proletjelo u radu,priči i smijehu...
Cure moje ovo mi je falilo zadnjih par vikenda!!!

Kući došla po mrklom mraku...jedini ko me dočekao budan,bio je...

Mali pas,naravno!
No i on je imao neku pospanu facu i jedva pogledao prema meni ko da mi veli:"I ti si došla,sad mogu dalje spavati..."

Idem i ja...spavati...

SWAP...Božić...cirkus...idemo dalje...

Par dana prije Božića primila sam kovertu...
Stigao je SWAP od Sandre.
Tema je bila cvijeće.Evo što je bilo u paketu.

Skakala sam po ulici ko divljak,jer sam već vani otvorila kovertu...Poštar i ja smo sve pregledali,a njegova je reakcija bila:"Nevjerojatno šta ta ženska radi!"
Mislim da joj veće priznanje ne treba,kad je i on kao muško ostao zadivljen...
Sandra,tisuću puta HVALA još jednom!

Idući dan na forumu je objavljen i moj SWAP koji sam poslala Mashi...







Radila sam ga u tri djela...imala sam još ideja,ali na žalost ne i vremena...
Prvo je kutija ,sličnu i sama imam doma.Na poklopcu kutije je probušena rupa.U kutiju stavim klupko vune ili konca,ovisi čime radim,provučem nit kroz rupu,poklopim i dalje na miru štrikam ili heklam i ne trčim po kući za klupkom koje bježi.
Kutiju,naravno po vlastitoj volji ukrasim bilo čime.Ovo je inače kutija od nekakvog krem namaza slično eurocremu...moja je kantica od kiselog vrhnja!Dakle,nikakva skupa inovacija,samo ideja i malo vremena,a rezultat odličan!
Naravno,morala sam metnuti i klupko unutra,a jedno ko ni jedno pa sam u paket dodala još dva...sad će biti dovoljno za neku kapu ili našto slićno...

Drugi dio paketa je bio milje...cvjetni uzorak,naravno!
Kao da sam znala mjeru,divno se uklopio na Mashinu vitrinu...

A treći dio nije imao veze sa cvijećem...no znala sam da moja partnerica ima unučicu,pa kako su dani blagdana,izvezla sam Djedicu kako se spušta niz dimnjak,prišila ga na čizmicu,čizmicu napunila slatkišima i razveselila ne znam jel više unučicu ili baku!

Došao je i Božić...



Kako sam ja pravi luđak što se drvca tiće...morali smo ga piliti i od zgora i od zdola jer mora biti veeeelikooooo,od poda do plafona...
O hrani i kolačima neću ovaj puta,jedino u šta stanem ovih dana je muževa trenirka...jako je rastezljiva...

...cirkus...

Hmm...dugo sam razmišljala,možda je i bolje niš ne pisati...
Shvatila sam ovih dana da su ljudi jako zločesti...ma shvatila sam ja to odavno,ali nisam htjela sama sebi priznati.
Tako sam lijepo odlučila da od sada imam svoj blog,na koji su svi dobro došli,a sve druge vidove foruma i sličnih stranica zaobilazim u širokom luku...i velim im ZBOGOM!

e,tako...idemo dalje...

SRETAN BOŽIĆ !

Svima od srca želim sretan i blagoslovljen Božić!!!

Svega pomalo...

Nekako ne stignem pisati ovaj blog...
Stalno neke obaveze,stalno neko jurcanje...
I onda krepa fotić pa niš nemreš ni pokazati...

Evo,sad se stanje malo vratilo u normalu.

Dovršila sam tuniku.

već je dobrano iznošena...samo nikako uloviti moju kćer da poslikam.I sad je bila tu cca 15 sekundi,pa šta uloviš,uloviš,nema popravnog...slika je jedna i gotovo!

Pa smo se družili u našem klubu...
Ovo je subota 14.11.2009.


Ako ste pomislili da smo nešto izgubili pa plazimo po podu...nije,to naš Slavonac pokazuje necanje,od početne faze tj.od izrade osnovne mreže...

Neki su uoprno čučali,a neki odustali jer im se od svega zapetljalo pred očima.

Bez obzira što imam malo vremena ipak nešto radim...
Pletem vestu.

Vunica je dosta tanka pa polako ide.Naravno ne radim po nikakvim uputama (kao i obično...) imam neku svoju sliku u glavi,pa bumo vidli kaj bu od toga ispalo...

Pa smo se ove subote ponovo malo družili.
Subota 21.11.2009.



Imali smo tematsko druženje...
Kako se bliže blagdani,naša draga Lorna imala je demonstraciju izrade Adventskog vjenčića.
Uz smijeh i zabavu puno smo toga naučili,a rezultate pogledajte sami...

Istina radim još neke stvarčice...ali to je tajna!
Radi se o ovogodišnjem swapu...slike slijede kad moja partnerica dobije svoj paketić.

Do novog druženja...

Druženje...

Još me drži...
Još uvijek sam vesela...
I jedva čekam subotu!!!

Ove subote okupilo se veselo društvance.
Istina,malo sam se pribojavala toga što se večina nas nije nikada upoznala,pa da ne bi bilo muk i tišina...
No već nakon par minuta pričale smo ko da se sastajemo 100-ti put.

Nama je stvarno bilo prekrasno,a nadamo se da će nas idući puta biti više.
Ako želite vidjeti više slika,nalaze se OVDJE

Tamo sam marljivo radila,a nastavila sam i doma...naravno ni u pola tako veselo,ali...napredujem.


Jučer na večer imali smo posjetu u našem dvorištu.
Doda je sva u panici dotrčala u moju sobu i viče:"Mama,Mali hrska nekaj vani!Mislim da je jež!"
Sjurila sam se s kata u dvorište,poznajući svoju zver...
I tamo našla...

Na sreću,Mali pas mu nije ništa napravio,polomio par iglica jer ga je nosao oklo...možda ga je htio u kuću donijeti.Tko bi ga znao?!?Ježurki smo dali mlijeko,malo je mljackao i uputio se kući...
A Mali je malo raskrvario zub-očito je pre jako stisnuo ješka-no niš strašno.
Kako je ponovo bio ranjen...smjestio se kao pravi bolesnik...

u krevet...

Naslov...

Iskreno,uopće ne znam koji bi naslov napisala.
Kod mene već duže vrijeme neka zbrka.
Zbrka u glavi,zbrka na poslu,zbrka u životu...
Nevjerojatno kako mi se u jednom danu izmjenjuju raspoloženja,od sveopće radosti do totalne žalosti.Ali tako valjda mora biti.

Nakon ne znam koliko mjeseci,napokon sam se dočepala klupka konca koje mi je falilo da zgotovim LJETNU majcu...

Vjerujem da bu ju Doda do ljeta prerasla pa ju ja automatski nasljedim!No sad je može ko neki prsluk nositi preko pamučnih majca.Glavno da joj se sviđa jer su nam se u zadnje vrijeme ukusi totalno razišli...
Tako sad radim samo ono što ona naruči,drugo nema smisla.

Polako ali sigurno rastu dva spiralna šala.Jedan crni,drugi bijeli.
Kako mi je to pomalo dosadno gledam šta bi dalje.
Tako sam u subotu ulovila malo vremena i otišla vidjeti vunicu.

Od vune sam kupila Renatu koja nije ni plava ni ljubičasta.Baš mi je zapela za oko.Jedini problem je što je dosta tanka pa će potrajati dok od nje nešto ispadne...

Nisam mogla odoljeti šatiranoj i smeđoj Marini mada uopće nemam neku predođbu šta od nje napraviti.No neka ideja će mi sinuti onak uz put.

Subota ,osim što mi je donjela nova klupka vune,donjela mi je i Janu!
Već je stvarno bilo krajnje vrijeme upoznati je.
Naše druženje je između ostalog bilo i "radno"...
Evo što je iz toga nastalo-SUSRET
Nadam se da se u subotu vidimo u što većem broju!

A sad uzimam igle u ruke i dovršavam spirale!

Jesen...

Ovako je danas izgledao moj orah...

A ja izgledam skoro kao on.
Ulovilo me nešto jučer i skoro me ubilo...
Zima pa vruče,malo govorim,malo ne mogu (na radost mom Najdražem...)pa gladna,a niš nema okusa...
Veli danas moj Dok:"Bu prošlo,a ak ne, dođi opet!"
Pa sad ti znaj jel bu il ne bu...

A jučer sam shvatila da sam se razbolila čim je Najdraži došao doma s "maturalca"...
Naime,kolegica s posla je prije par dana rekla da joj muž ide na maturalac (službeni put ) pa se veselila kako će par dana odmarati i niš ne raditi...Čim joj se muž vratio,ona se razbolila!
A Najdraži je išao na svoj "maturalac" iz gušta.U stvari...smilovala sam se na njegova zapomaganja kako on nije bio na moru,kako bi samo na par dana na ribe...,a ja brzo spakirala njegov kofer dok se ne predomisli...
I on se vratio,a ja bolesna...
A šta je radio na Mljetu???


Iskreno,mene je ovo začudilo...on se inače boji morskih pasa i nikada ne pliva daleko...Sad je i ronio...da ne povjeruješ.Nametali su na njega sve što treba,čak i utege,što mi je bilo smiješno jer ga ima o-ho-ho...Da sam ja bila tam metnula bi još koji...pa da vidim jel bi isplivao van!

Ovih sam dana napravila torbicu za notebook...


Radila sam je od trapera,crnog,umetnula vezeni dio sa svojim imenom,i da ne bude baš jako pusto,naheklala jedan cvijetić...
Iz nutra je tanka spužva i podstava.Napravila sam malo šire da mi stanu i popratne žice.

A sada štrikam spiralni šal.

Pokušala sam ja to raditi i prošle zime,ali sam odustala.Kako sam ja sa tim uputama i šemama na Vi,bila sam se tako zapetljala da sam ja izgledala ko spirala,a šal se nije nikud frkao...pa sam podivljala i sve bacila.
Jučer sam sama sebi rekla da ovaj puta nema odustajanja.I krenula.I evo se frče u spiralu!
Koliko mi je trebalo?Neću priznati!
E sad pletem dok ima vune...mislim da će biti jakooo dugačak...

Uff...

Da baš tako...Uff...
Vruče mi je,umorila sam se...

Gotova je uživancija nazvana godišnji odmor.
Odradila sam već drugi tjedan na poslu i još uvijek ne mogu shvatiti da sve muke kreću iz početka.

No krenimo od odmora...

Da,stvarno je bio odmor...
Već treče ljeto za redom Doda i ja idemo na more SAME!
I zbilja uživamo,odmaramo.Nema nekog pretjeranog kuhanja,nema pranja veša,nema saugera,ma nema ni prašine...samo uživancija i izležavanje.
Ovo ljeto smo si uzele puna tri tjedna.Najdražeg smo ostavile doma da čuva Zmaja (svoju ljubljenu majku),vjerujem da je "uživao"...

Ako sad očekujete neke golišave slike sa plaže,more,palme-nema!
Fotka je bila u torbi i nismo se ni sjetile iskoristiti je...
Nema ni slika nekih štrikanja,heklanja ili bilo kakvog ručnog rada...ništa nisam ponjela...čak ni iglu i konac,gumba na robi i tak nemam pa nije bilo straha da ću koji morati prišiti...

Jedina zanimacija mi je bila čitanje...



Odavno sam pročitala sve romane koje je Zagorka napisala,još tamo krajem osnovne škole.No Gordanu sam gotovo potpuno zaboravila...i tako sam u veliku vreču natrpala 140 romana (moja ih je mama kupovala svaki ponedjeljak,kasnije ih je dala uvezati u knjige,sve osim ove Gordane ) i krenula sam čitati.Sve skupa 6720 stranica...progutala sam ih u ta tri tjedna!
Susjed Zlatko je samo klimao glavom kad me ranim jutrom našao na škalinama sa kavom i novim nastavkom...Jedno jutro mi je samo onak uz put dobacio:"Ja si bum na čelo flomasterom napisal KNJIGA pa me buš ovo ljeto možda i pogledala..."
I pogledala sam ga i zaključila da se zdebljal od prošle godine ko pajcek,posjedio,ostario...bolje da sam čitala.

A ovo klupko je Mici...

Novigradske mačke su strašno divlje,i grizu i ne daju se dirati...no ovu smo malu micu macu hranile danima pa je po malo počela prilaziti,čak se ponekad dala i pogladiti.Na kraju je spavala u teglici za cvijeće...Ni sama ne znam koliko ju je ljudi došlo slikati u tom krevetiću.Nadam se samo da su je nakon što smo mi otišle ljudi nastavili hraniti...

Tako se Doda igrala sa Mici.
Sve što je lijepo-kratkog je vijeka...
Pa smo se vratile doma.
Tu nas je dočekala jurnjava za knjigama.Ne želim ni misliti više o tome.Istina da je Doda sama odradila veliki dio posla pa nam je ostalo kupiti samo još par sitnica.Gotovo sve knjige uspjela je skupiti od prijatelja,pa je kućni buđet pretrpio samo manji šok.

Što znači da su se za te novčiće mogle kupiti neke druge "prijeko potrebne stvarčice"...

Odmah nakon povratka s mora dočekala me moja "uplakana" mama...Krepao joj kompjuter!Koja je to žalost bila...
I naravno,kako je ona tvrdoglava i uporna,nije se moglo čekati da se komp popravi za dan-dva,moralo se u šoping...I kupila je mali netbook.
Tu sad uleče Najdraži odma sljedeći dan...
Kupio i on meni jedan!!!


Mislim,nije da mi je baš bio neophodan,ali...kako bi to bilo da mama ima ,a ja ne!?!?
Tako sad imam novu igračku,veličine rokovnika.
Sad imam posla...Nisam htjela kupiti torbicu jer imam 100 ideja kakvu ću sama napraviti.Mislim da ću u tu avanturu krenuti sutra...

A pošto sam se vratila na posao,pala sam u depru...Sama riječ ustajanje me baca u očaj,situacija u firmi još dva koraka u rikverc,o plaći da i ne govorim...pa sam šokove s posla lječila kupovinom...
U stvari,krenula sam samo "gledati",a donjela sam doma dva para cipela...za štrapac i za gušt!




Šta da radim?Čak sam birala Eci-peci-pec,ali na kraju nisu ni jedne ispale...
Uff...,baš sam samu sebe razveselila!

Jesam se raspisala...

Tako...,sad krečemo po starom.
Doma me dočekalo sve kako sam i ostavila...pa čak i Mali...