Sretan Božić i Nova godina!

Svima od sveg srca...

Vaša Dea

Opća zbrka...

Kod mene zadnje vrijeme vlada opća zbrka...
Više ne znam ni gdje sam, ni šta radim ,ni kad radim i jel uopće išta radim...
Raspoloženje mi se mijenja iz minute u minutu...pomalo sam već umorna od svega...

Počelo je sa dedinim odlaskom u bolnicu i općom panikom koja je zavladala!S obzirom na njegovih 90 i kusur godina,činjenicom da je bio petak na večer i u bolnici nigdje poštenog doktora,a još su tu subota i nedjelja...a ovi koji su i bili tu nisu niš konkretno rekli,a ni poduzeli...Ne znam jel me u tim trenucima više obuzimao bijes ili žalost zbog moje nemoći da nešto konkretno napravim...uzelo mi to 10 godina života!!!
No deda je doma,dobro je,ma šta dobro!-bolje neg ja !Fala Bogu.
Na žalost zbog te strke sam propustila Šestinčankinu izložbu što mi je strašno žao,no bit će još prilike...

Kad smo prošli muke po dedi,nastupile muke doma.
Prvo Doda hriplje,kašlje,davi se,zaštopala se uha,nos...
Cucla djete septolete,loče čajeve,uporno ide u školu i na treninge...
E onda ta boleština prelazi na Najdražeg...
To je gore neg da se razboli cijeli razred male djece,on umire,ma šta umire,već je hladan...pa se ne može pomaknuti tri centimetra do šalice sa čajem ulijevo,pa mu daleko daljinski koji je samo malo u desno...Pa ja skači,pa već sam na njegovu misao trebala biti tamo,a nisam!!!Pa mu zima,pa vruče,pa gladan,pa nešto bi slatko...
I tako letim prije podne doma,popodne na poslu,a krila nemam...
A i na poslu nema mira jer prokleti mobitel stalno zvoni...Gdje je toplomjer,koliko smije lupoceta popiti,a gdje je ona velika termosica da si jadan SAM čaj skuha ...
I to traje već tjedan dana.
Kaj je najgore danas je nekaj počelo i mene tepsti...Baš me zanima jel bu ko oko mene skakal ili bu opet bilo:"Samo ti lezi ja ti ne idem blizu da se i ja ne razbolim!"
No mene brine i budućnost...naime,Najdraži se sprema (već je trebao no boleština odgodila ) ići na operaciju gornje čeljusti jer se neko korenje od zubi nekam spetljalo i to sve mora van...kaj bu onda kuknjave!Panično se boji zubara,a ja se panično bojim njegovog "umiranja" nakon toga...
Ma ko napravi te muške takvima?Ko da su od dreka-pardon na izrazu!

I u svoj toj konfuziji ja pokušavam nešto i raditi...
No i tu vlada zbrka...sve kaj primim,krenem pa stanem...
To po prilici zgleda ovak...

Ovo su kapa i šal započeti za jednu djevojčicu...Ponestalo mi bijele vune,a nemam vremena ni do dućana otići da kupim ta dva klupka.Tak da se bojim da bu ih dobila kad prođe zima,ak bu to još na njenu glavu išlo-djete raste...

Počela sam raditi vetu za sebe-napokon, no i ona stoji u djelovima-ne zna se do kad...

Pa sam htjela napraviti neki novi detalj za Božić ove godine...ni to mi se neda...no možda još i stignem,ak ne, bu za drugu godinu...

E ovo je jedino kaj sam krenula i napravila...
Ja ga zovem "depilator"
To je napravica koja "šiša" one ružne mucice i grudice na vunenim stvarima.Jako je dobar i često ga koristim.Istina ja sa njime "depiliram" i trenirke i sve pamučne "krpice" kad dobiju mucice.Kupila sam ga u Medulićevoj-da me ubijete ne znam kak se dućan zove,ali je jedini koji ima stvari za šivanje i pletenje...Ak kome treba ova napravica,tam se može naći.Mada mislim da sam vidjela i u zadnjem Quelle katalogu imaju po nekoj normalnoj cijeni...Link(ko traži -nađe)...


Pošto se sve više tresem,a i Mali pas je zauzeo položaj...
Idem mu se pridružiti,možda mi se "priljepi" na leđa-tak obićno spava-pa me malo ugrije...

Vesta...i još ponešto...

Gotova je vesta!!!
JUPIIIII!
Ne sječam se da sam ikad tako duuuugo nešto plela...
Prvo,vunica tanka,redova puno,a centimetara malo od svega toga.
Evo je kak zgleda.

Zadovoljna ja,zadovoljno dijete...
No tu vunu nikak da potrošim.Kupila sam samo pol kile i od nje do sad napravila vestu,šal koji je otputovao u Rim i još su mi ostala 3 klupka!
Ne znam jel da ih hitim ili skrijem jer mi se od nje baš niš više ne radi...

U međuvremenu se moja mama vratila sa svog odmora.Iscrpljena ali zadovoljna.
Donijela mi je

škarice i naravno

vunicu,šarenu,mekanu...
Sad je samo pitanje šta od nje...mislim da budu čarape.

A sad dio o Malom ...
Dakle,moj Pas je alergičan...alergičan na bilo koga ko pokuša uč u dvorište.To se poglavito odnosi na poštara.
Ne daj bože da je sam doma,poštar priđe plotu...Ovaj se potrga bacajući se na prozor,grize,trga...
Evo kako izgleda njegovih zubiju djelo!

Ne znam jel mu ko od predaka bio stolar,ali ovo je strašno!
Toliko je ljut što nemre poštara ščepati pa grize prozor ne bi li tuda izašao van.

kada je shvatio da kroz prozor ne može...pokušao je prokopati zid!
Ma da je riječ o nekom krvoloku,još bi shvatila.No on je strašna maza,mačka je veća od njega,no zube ima ko morski pas!
Prvo moram popraviti prozor,a drugo,naručila sam neki sprej sa kojim ću ga pošpricati pa navodno više neće to raditi...
Živi bili pa vidjeli!!!

Sve i svašta...

Ajmo sad polako obrnutim redom...

Noćas sam utrpala mamu na vlak...otišla je u Italiju.
Znam da joj je krajnja destinacija Rim,a ove usputne stanice nisam popamtila.Znam da je čeka puno druženja sa njenim blogericama i pomalo joj zavidim na tome.Osim toga bijeg od kuće bi mi jakoooo dobro došao...

Da ne ide praznih ruku poslala sam par sitnica nekim dragim ljudima koje poznajem tamo...Kako dolazi hladnije vrijeme štrikala sam kapicu i šal za jednog preslatkog dečeca ...

I još jedan šal za kčer mamine prijateljice...

Slikano je naravno na večer pa slike baš i nisu neke,no sad je kasno ...sve je otputovalo...

U četvrtak sam bila u Klubu Zagrebčana na predstavljanju Danove slikovnice .
Organizirala je udruga DRUGA PRILIKA,a sav novac od prodaje namjenjen je liječenju i čuvanju neudomljenih napuštenih pasa spašenih od usmrćenja u zagrebačkom šinteraju...
Tamo sam se doslovno rasplakala...
Naravno,došla sam naoružana raznim pesjim poslasticama jer sam znala da će bar dva ljubimca koja poznajem biti tamo.I bili su Jocker i Nera koji me jako vole sve dok ih nečim mitim.

Evo i pozivnice i "manekena"Jockera .
Fantastična mi je ova slika gdje "zalijeva" tablu...
Svog Malog nisam vodila jer je jako nervozan među nepoznatim ljudima...u stvari jako se boji,traume iz djetinjstva su napravile svoje tako da ga nisam htjela maltretirati.No evo Vam da vidite tog zlotvora koji je 4 mjeseca vodio bitku sa "lopticom"...

Naravno dok se bori sa loptom razbrca cijeli krevet...
A danas ta lopta izgleda ovako...

Dodina vesta je malo bila na čekanju.

Evo do kud sam stigla.
Vunica je jako tanka pa sporo ide,no bude...

E,evo malo i reklame!
Žensko ko žensko bi bilo lijepo...pa šta košta da košta!
I tak sam si ja kupila ELIKSIR!!!
Ha!Ljepote,naravno!

Frendica s posla prodaje Avon,pa kak sve babe nekaj kupuju oću i ja!
I čitam ja tamo...u roku 3 tjedna spegla bore,pomladi 5 godina i košta...,a košta u PM!
I sad pitam ja moju Gogu (ona prodaje pa valjda zna...):"Hoću li ja od ovoga imati facu ko bebina rit?"
A ona meni...:"Čuj ko rit ziher,samo ne znam jel ko BEBINA il ko BABINA!"
Bez obzira na sve ja to kupila...
Pitate se jel djeluje...pa iskreno...zaboravim se namrljati sa time pa ne znam...možda su mi uz nju trebali prodati i ANTI SKLERIN!!!

Vikend...

Ovaj je vikend bio naporan...
Doda po novom ima treninge na novoj lokaciji ,u novo vrijeme,prije podne...tak da ni subotom više ne spavam do kad hoću neg do kad mogu...
Eto,još jedan moj luksuz ode u....
No nemreš ti ni doma kad hoćeš neg moraš još i kod bake i dede na ručak,pa se tam u njihov sobičak natrpa cijela familija,pa to bude gužva,pa se to jedan drugog ni ne vidi ni ne razumije,no na kraju se svi posvade!!!
Što volim ta familijarna druženja!!!
Toliko to volim da sam i u nedjelju pristala ići na jedno obiteljsko okupljanje.
No na kraju to i nije ispalo tak dramatično kak sam očekivala.Naravno oni pametni su se izvukli kao moja mama i obadva brata,a ja onda nadrapam...Najdraži je isto izbjegao taj događaj...Bi i ja no moj dida je nazval u jutro i obavjestio me da su svi već otišli na grunt,a on čeka mene da ga vozim!I kak da sad ja zmislim neku glavobolju (s njom sam se vratila doma...valjda me šupil friški zrak...) kad on uredno stoji na Ilici i gleda svaki zeleni auto jer misli da sam ja došla po njega?!?
No ovaj put je bilo čist pristojno.Imali smo preko nekoliko razloga za feštu...
Prvo je bil dedin 92 rođendan ovaj mjesec,pa je bila 62 godišnjica braka bake i dede,pa je moj najmlađi bratić imao jučer rođendan,pa smo saznali svi danas da bu moj srednji bratić postal po prvi puta tata,pa tetak i teta imaju za par dana 36 godina braka...I jel nam trebao još kakav razlog???
A ovo je vesela ekipa punog trbuha!!!

Ne da smo se prenajeli...grdo je bilo za gledati.Na kraju je i baka donjela svoju poznatu tortu u kojoj je i ovaj put bilo podosta ruma (svaki put ju zezamo da se popiknula kad je s flašicom dolazila pa joj je malo preveć pobeglo...) tak da sam joj odma rekla da bu ona kaznu platila ak me murja negdje stepe uz put.
E, sad sam mirna sa gruntom do maja mjeseca jer je tad svake godine ovakvo veliko okupljanje,mada ne znam povod...

A što se mojih radova tiće...
Pa i nisam baš nešto vrijedna.Tak sam umorna već danima da sve nešto prek volje radim.Uspjela sam jučer završiti Dodinu rupastu vestu...

To je od napred i od otraga...
Mustru možete naći ovdje.
Naravno ,gumbe smo radili sami jer nisam nigdje našla nešto što bi prispodobila ovoj čudnoj boji vune...Ona je zadovoljna,a to je bitno!

Neki dan sam švrljala po gradu i kupila vunicu,crvenu,a ne volim crvenu boju,al ova mi je nekako baš zapela za oko...

I sad kunem,kud je crvena,kud je tanka...joj,pa to ne bu nikad gotovo...
Naravno i opet nije za mene,za Dodu je...A kaj?
Pa imam nešto u glavi....

Kaj su jeli naši stari...

Prošli petak sam ulovila Najdražeg da me vodi u Vrbovec...
No nije ni sanjal da bu u paketu samnom dobil i moju mamu (ljubljenu punicu ) i Dodu-najdražu kćer.
Imala sam unapred dogovoreni čveng sa našom dragom Šestinčankom!
Kak je ona radila,a ja sam uspjela iskamčiti od šefa slobodan dan,tak sam stigla prije nje i zasjela s familijom u birc iz kojeg sam imala super pogled na vatricu na kojoj su pekli ribe,štand pun kolača...i naravno špancir svih mogučih nošnji koje su okolo prolazile.
Taman kad sam je uočila,Šesti je nestala!
Preselili im štand...
No pronašli smo se ,upoznali što me jako veseli...vidjeti uživo nekoga koga poznajem samo preko bloga.No nadam se da neće ostati samo na tom jednom susretu!
I tak dok sam ja sa Šesti malo pričala ,mama je pregledala sve i jedan detalj na njihovom štandu.Poslikala je puno toga,no moja se Doda dočepala njenog aparata pa je dosta slika NESTALO!!!
Ipak nešto od toga se i spasilo ,pa to možete pogledati OVDJE
A Najdraži je sam hodal okolo i nosil klopu...ko da bar tjedan dana nije niš jel.Špek,čvarke,kobase,kolače...samo je žvakao,gurao punici i Dodi u usta i sve mu je bilo fino...Jedino je stalno jamral za nekom sarmom koju mu nisu dali jel još "Gospon Sanader" ni prošel,pa se sarma ni mogla jesti...(valjda bez njegovog blagoslova!)
Jedino ja nisam niš jela.Nekak sam se nameračila na nekaj mesnatog,no kak se moja pratnja najela svega slatkog,nisu bili zainteresirani,pa sam se ja gladna vratila u Zagreb!
I onda sam shvatila da od sveg zvjeranja okolo nisam uslikala niš!A fotka je bila u torbi...
To je bil Vrbovec...

A doma sam našla vunicu koju sam dobila još za svoj rođendan...

Kak je to bilo još u Travnju,tak sam ju lijepo spremila jer je zima dalekooo...
I sad ispunjavam želju svoje kćeri!

Koliko sam ljetos gunđala,sad joj ipak radim vestu na rupe!
Pa zaslužilo je dijete vestu!
Istina da malo radim,al me tješi da za idući tjedan najavljuju temperature i preko 30 pa joj ne bu još zima...
Cijeli sam ovaj tjedan nekakva potrgana i niš mi se ne da.Osim toga ,već me treći tjedan jako boli ruka u desnom ramenu.Tak da sam se u ponedjeljak naručila kod doktora,jer sve sam čekala da će to proći samo od sebe-ali niš od toga-boli ko vrag!
Valjda mi je to od godine proizvodnje...

Uživanju je kraj...

Povratak u stvarnost bio je šok!
Ravno s auto-ceste u noćnu smjenu...
Tri tjedna su prozujala ko da ih nije ni bilo.Sad bi trebala još bar tri tjedna oporavka od odmora...

Dakle,ove smo godine Doda i ja same zapićile u Novigrad (Zadarski...da ne bi bilo zabune...),odlučne da se samo kupamo,spavamo i da ne jedemo...ovo da ne jedemo smo odlučile pri kupovini badića dva dana prije puta...
No jele smo ko da smo iz gladi vušle,radile smo samo ono što volimo,a kupale smo se sve dok nije pala noć...
A Najdraži???Pitate se gdje smo izgubile naše zanovjetalo?
On je "TAMBURAO" u doslovnom smislu te riječi...
Hm...kad čovjek od pol stoljeća ponovo primi gitaru u ruke...i ode s bendom koji smo od zafrkancije (sve mladići od pol stoljeća...) zvale Mirogojski mališani,sve je jasno.
Ne znam šta mu bi ,no otišao je na turneju sa,zamislite,Duškom Lokinom,Đo Maračić Makiem,Emili (nova nada naše estrade-pa kak niste čuli za nju? )i par puta im se pridružio Boris Barbarović iz Crvenih Koralja!
Velim ja ,sve sami mladići...

To je bend...suze mi idu na oči dok ih gledam,ne znam jel od smijeha ili od muke kad se sjetim kak su se pokočili nakon par sati svirke...
Na žalost od Zvijezda nam je uspjela samo jedna fotka...

Mislim da ga nije teško prepoznati...Đo!
Oduševio me taj čovijek!Toliko je jednostavan i drag!
Publika je podivljala kad je zapjevao...
Legenda-jednom riječi!
Od cijele turneje bili smo samo na ovoj svirci u Bibinju jer nam je to bilo dvadesetak minuta vožnje,a Doda je htjela vidjeti kak to zgleda kad njen tatek svira.
Na kraju,Najdraži se "dobro zabavio",nije spavao,svaki dan je pitao šta se kod nas kuha jer je imao plačenu klopu u apartmanu,a večinu hrane nije mogao prepoznati...
Baš me zanima hoće li ići ponovo...

Eto,toliko o "Poznatima i Slavnima"!!!
A nas dvije...
Pa Doda je odlučila da će svakako naučiti štrikati...
Njezine križiće ste već imali prilike vidjeti,(samo njena lijena mama nikako da joj otvori blog i da se pohvali novim radovima...),a ovo je njeno prvo pletačko iskustvo!!!

Nemojte ju puno kritizirati...jako je teško nekome ko je apsolutni lijevak raditi sve rukom koja joj inače služi samo kad drži žlicu!
Pobjegla je očica,na pol reda je okrenula pletivo pa je sve na hero,počela je sa 15 očica,a došla do 23...No ona je sretna,zna krivo i pravo!
I onda je sva ponosna nazvala baku i rekla:"Baka ja ti štrikam i ja ti bum napravila pončo kad dođem doma kad ti mama samo obečava ,a niš ne radi!"
Eto ,to ja zovem VOLJA!
No da mama baš niš ne radi...
Ovaj sam šeširić napravila u jednom danu od ostataka...

Prvi u životu!Čak sam i zadovoljna...Uz njega je napravljena i mala torbica,no nisam je uspjela poslikati jer ju je mala vlasnica odmah zgrabila skup sa šeširićem i zdravo!Otišlo dijete u Švicu za par dana...slike nema.
Pa ostalo još nekog pamuka...i evo,moje druge čarape!!!

U svakom slučaju bolja je od one prve i imam obadvije!Sad nek bude zima...
Eh,ak ste mislile da je to sve-nije!

Ovo je majca iz glave...tak je kod mene gotovo uvijek.Krenem neku mustru jer mi se dopada pa u hodu smišljam kaj s njom dalje.

To sam JA u istoj!
Ma nemrem se sama uslikati da ne znam šta pokušam!Izvodim razne akrobacije,no ovo je jedina slika gdje se nešto vidi...
Inače,majca se može nositi na dva načina.Da se skupi do vrata ili da se spusti na ruke pa ostanu gola ramena.Ste me skužile?Nadam se...
I to bi bilo to...Mislim da je dovoljno za danas.
Nadam se da ste se sve odmorile ,a sad u nove radne pobjede!

Diplomant...

Nema novog pletiva,nisam (još uvijek ) završila stolnjak,nisam opeglala veš,nisam...
Ma ,niš nisam!
Ovih sam dana samo slavila ,žderala,ležala,kupala se...
Čekam godišnji...

Dakle...,Veliko dijete (neki ne znaju ali imam ja i Veliko dijete...),je ovih dana bilo u centru pažnje.Još u 10.mjesecu prošle godine je dao zadnji ispit i ubrzo diplomirao...Pa se čekalo,duuuugo se čekalo,ne znamo kaj al smo bili strpljivi...

I eto između ove 74 diplome jedna je kod nas!!!
U petak smo je primili...

To je diplomant i najsretnija sisterica na svijetu!
Sad smo i službeno Gospon inžinjer!
Sreća da se nismo otputili na more jer su nam sam par dana prije promocije poslali obavijest da se u petak nacrtamo na faksu!
Pa smo onda slavili do petka jer napokon idemo...neću Vam stavljati slikice roštiljade po dvorištu i ludovanja po bazenu...nije humano...
Pa kad smo napokon "plavu frulu" sa diplomom uzeli ,smo slavili papir uz kotlovinu i kupanac...ponovo nema slikica (nitko nije bio u stanju iste poslikati a da ne budu mutne...).
A sad se odmaram od slavlja i pretrpanog želuca koji je vukao prema dnu bazena...
Nemrem niš kreativno ni misliti ni raditi.
Odmaram...do odmora...

Nemam vremena...

Tu sam!
U stvari stalno sam tu al niš ne pišem...samo čitam novosti kod svih Vas..Ubija me ova vrućina,a i neki bijes...u stvari ljuta sam na sebe jer me glupost može izbaciti iz takta.
Naime,jedna poznanica,ma nije ni poznanica...zajedljiva "baba" ,stalno ima neke kritike o ljudima,njihovim obiteljima...
Sad sam valjda i ja na redu,ma da ja,moja Doda!
Vidjela je negdje moje dijete i sad...Zašto je to dijete toliko koliko je,zašto ima kila koliko ima,zašto ima kosu takvu kakvu ima,zašto se ponaša tak kak se ponaša???ZAŠTO???
A pitam se ja zašto je to nju briga?
Ja nemrem zaustaviti dijete da raste pa makar naraslo i 2 metra u visinu (što ja nikako ne bi voljela),kila ima kolko ima,voljela bi da ima manje,išla sam s njom i doktoru da vidim šta i kako,no to je dijete koje voli jesti i treba malo reducirati neke stvari i sve bu OK!Bitno da nije nešto drugo.
Kosa!?!Pa kaj da ju na ćelavo šišam da bi nekome bila po volji???
Ponaša se ko i svako dijete od 12 godina...nije nepristojna-dapače,zdrilana je ko malo koje dijete što od mene ,što od strane moje mame!
I gdje je problem???
Najviše me iritira što ta "baba" sama nema svoje djece (ne znam zašto i ne zanima me),ali stalno si daje za pravo kritizirati svu djecu koju oko sebe vidi!Ne znam jel našla i jedno dijete koje bi njoj bilo po volji,a o roditeljima da i ne pričam...
Uff...još me ne prolazi ljutnja...ne smijem ni misliti što bi joj sve mogla nadjeliti...zato je i zaobilazim u širokom luku...bolje za nju i mene...
Tak!
A kad sam ljuta onda se hladim...

doslovce...samo se hitim i uživam da ne pregorim od bijesa!
Ovaj nam je bazen prošle godine bio potez i pol!Malo je muka kad završi sezona jer ga se mora pospremati,a to traje,no sastavljanje me veseli...i vodica me veseli...uživam!
No,kad sam ljuta baterije praznim i iglama.
Tako je nastala mornarska majca za mene...

I jedna majca za rođendanski poklon...

Predat ću je ovih dana...ročkas je tek sredinom sedmog mjeseca,no tad je osoba G na moru pa će je dobiti ranije što joj vjerojatno neće smetati.
Slikala je moja Doda kojoj se stalno žuri pa nije baš ulovila neke stvari kak sam ja htjela,no vidi se manje više ono kaj treba.

A ovo je "nešto" u nastajanju...
Naj bolje je kad me mama pita :"A kaj to bu?",a ja poima nemam...
Tak je to kod mene.Nekad počnem nešto i odmah imam sliku u glavi kaj radim,a nekad počnem pa kako rad napreduje tako se i slika mijenja i ispadne nešto što mi nije bilo ni na kraj pameti...Tak je i sa ovim radom...
Dosta za danas!
Idem se još malo bućnuti jer kipim!
A onda popodne u pakao posla...
Nadam se da se drugi put javim hladne glave i bolje volje...

Jupiiiii....!!!!

Da sam tvrdoglava i uporna znaju svi oko mene...znam i ja...
Samo me mora onak pošteno zgrabit...moram se pošteno raspiz...i onda neki rezultati dođu...
Danima,ma šta danima,tjednima se mučim i gruntam kak da napravim ČARAPU???
Noćas sam sjedila i plela i uporno parala,pa ponovo plela...
I odustala od svih šema koje sam našla,od svih uputstva,slika...
Išla sam na buf.Pa sam ono što sam isplela stalno navlačila i skidala s noge.Pa mi je igla zbrisala iz očica (to me posebno razveselilo) ali nisam odustajala.Bitno je bilo napraviti PETU,a onda je sve lako.
Polokala sam dvije đezve kave,oči su mi ko kod sove,legla sam pred samo jutro...

Ali, tu je čarapica!!!
Nemojte sad gledati boje,sitne greške,njezinu nesavršenost...
Liči na čarapu!!!
Radila sam je od nekog klupka konca za koje se ne sječam šta sam to oparala.Ubacila sam i neki ficlek roze tak da lakše vidim gdje je peta ,a gdje ostatak...
I nebu druge,njenog para...iz jednostavnog razloga što nema više dovoljno konca.

Ide ona i na nogu!
Sve sam se bojala kaj ak je to preusko,pa na kom bum ju probala.No očito sam dobro računala...

Što je više gledam -sve mi je ljepša!
Sve si mislim da je metnem u vitrinu ko trofej...

Gotovoooo!!!

Moja muka je napokon gotova.
Majca od rupa br 2 je gotova i sutra ide...da je ne gledam više...

Mutna je slika,ali fotić je kepal...baterije prazne...
Sa strane vire noktići malog pasa koji je vrebao kak da se legne na moje remek djelo,ali nije uspio...

Ovo je kakti majca na "modelu"...No moja Doda nije htjela skinuti ono što ima ispod nego je sve navukla jedno na drugo i to zgleda kak zgleda...ne vidi se mustra...
Sreća da se ista provlači već kroz nekoliko postova,pa nije nepoznata...
I kaj je dijete zaželjelo kad je istu skinulo sa sebe???Ona bi baš istu takvu samo možda drugih boja i dugih rukava kao vesticu!Ma nemrem vjerovat!Pa ja bi se ubila da opet po treči put isto radim!NEMA ŠANSE!!!
Ova je iscrpila sve moje atome i atomčiće snage koje sam imala...

Ubija me vrućina ovih dana pa samo zalegnem negdje po dvorištu u hlad..i kaj vidim?

Pesja beba!Mali staford...a ja u prvi mah mislila da je beba bokser...
I kaj iz toga izraste krvolok?Pusu bi mu dala posred njuškice!!!
Taj mi je malac uljepšao dan.Naigrala sam se ,valjala skup s njim...a gricka sa onim iglicama od zuba...
No bio je tu samo jedan dan i otišao za Rijeku.Ima štos ime...MIB ili ti ga Man In Black!
A Mali pas je poludio!
On je strašno posesivan i ponaša se svakako samo ne kao pas.
Režao je,ljubio mene pa bebu pasa,samo da ga ostavim i njega mazim...pa je trčao okolo ,nosao loptice,divljao...izludio me skroz...mislim da je on bio najsretniji kad je MIB otputovao u Rijeku.
No umorio se od svega i prije mene je završio...

...na mom jastuku...

Ništa novo...

Nisam nešto vrijedna...
Prošli i ovaj tjedan sam neka usporena,trula i umorna.Radim samo onoliko koliko moram ,a i to mi je strašno naporno...izgleda da su mi baterije potpuno prazne...

Prošli vikend sam dve noći "spavala" u autobusu.Noć sa subote na nedjelju sam putovala u Biograd.Išla sam zdušno navijati!Održavalo se državno prvenstvo mažoretkinja.Kako je Doda jedna od njih morala sam put pod noge i deri se kolko možeš...To traje već nekoliko godina i nikako da se oglušim kad dijete zavapi...

Dobili smo i navijačke majice,zbog kojih sam na kraju skoro dobila i po glavi...no neću o tome...
Sve u svemu bilo je odlično,društvo super,ali naporno do bola...Sunce je pičilo,pocrnila sam ko ciganica (lovi mene sunce i iza spuštenih roleta),izgubila dobar glas...
No kad zasjedneš papati,a pogled ti ovakav...

nemaš kaj prigovarati!
Doma smo putovali noć sa nedjelje na ponedjeljak,odspavala (kolko se dalo)ponovo u busu u obliku pereca...nije ni čudo da sam sva strgana...

O izložbi Vam neću pričati...
Koga zanima nek pogleda http://ljerka.over-blog.com/ ...ako je šta napisano...ak nije bude...

Što se radova tiće...zaostajem...

Ovo je još uvijek majca od rupa II.Nikako da je primim i završim.Tako mi je to dosadno raditi...ak bum ovak napredovala morat ću nadoštrikati rukave u dugačke za zimu.Al kaj mogu kad mi se neeeeeeda!
Pošto nekaj moram raditi ,a da ne zaspim uz to kaj držim u rukama,od nekih ficleka štrikam...

ljučibasto,kak veli moja mala susjeda...

I za kraj jedna fotka mojih ZVERI...

Nazvala sam je U iščekivanju...Koga?Pa kuje preko plota!
Sad sam nadrapala!Mali pas je napokon shvatio čemu služe kuje i to one koje se tjeraju...Nero i tak stalno plazi po tom plotu,već si je cijela prsa izdepilirao dok se smuca po toj žici.Ne vidi,pravi se da ne čuje al njuh mu izgleda savršeno radi!
Levantica šalji svog malog pasa pa da njih tri čekaju na "princezu" preko puta...nikad ne znaš ,možda se kojem od njih posreći...

Obavijest...Poziv...!!!

Samo kratko...
Svi zainteresirani mogu doči!!!


Ma nije samo za PENZIĆE!!!
Tak piše al SVI su i više nego DOBRODOŠLI!!!
Dapače,što više mladih koje interesiraju takvi radovi!!!
Držim fige da se i radionica pokrene...
Nadam se da se vidimo u utorak!